Rea je došla na planine i otrijeznula se malo. Primjetila je vučicu i uplašila se.
Vidjela je da se ne miče pa je polako počela hodati. Uzela je jedan štap i bila dosta udaljena od vučice te ju dotakne štapom za svaki slučaj. Pošto se vučica nije micala Rea joj se približi i pogleda malo bolje izbliza.
"Kako lijepo krzno, ali koliko krvi" rekla je
Što ću sad... Da zovem veterinara ili šta, prevelika je da ju mogu podići.
Rea uzela koru drveta i nekako odgurnula vučicu na koru te je zavezala sve njene četiri noge s puuuno užeta te sjedne na koru i počne se sanjkati do svoje kuće.
